Поводом Светског дана менталног здравља Предшколска установа ''Полетарац'' је пружила могућност родитељима да анонимно поставе питања на које је   одговарао стручни сарадник-психолог наше установе.

 

О ЗНАЧАЈУ МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА

 

Нема здравља без менталног здравља. Ментално здравље није само одсуство менталног поремећаја. Оно је дефинисано као стање благостања у којем свака особа остварује свој потенцијал и носи се са свакодневним стресом. Савремени начин живота и изазови са којима се свакодневно сусрећемо често нас стављају на испит прихватања и савладавања тих изазова. Највећи проблеми настају када о њима ћутимо, посебно када ћутимо дуже времена. О проблемима не говоримо због страха, стида или незнања.

И најмањи проблем, уколико се не решава, може прерасти у велики, па чак и непремостив јаз ка личном развоју и напредовању.

Проблеми су саставни део живота. За неке је то сасвим нормална ствар, а некоме спречавају уобичајено функционисање. Само од става према проблемима зависиће и суочавање са њима и њихово разрешење. Једина грешка која може да се направи јесте одлагање решавања и негирање постојања проблема. Боље од овога је и решење које можда и није оно што се навише очекује или прижљкује, али доноси растерећење. Треба освестити постојање проблема и стремити позитивним стварима, могућностима, а не фокусирати се искључиво и само на проблем. Можда се решење не нађе „из прве“ али је најважније трагање за могућностима. Не помаже уколико се „утоне“ у оно што се дешава и чекање да време излечи све. Време, само по себи, не лечи. Лечи преузимање одговорнсти и суочавање са проблемима.

 

ПИТАЊА И ОДГОВОРИ

Одговор на питање/констатацију у вези са аутистичним дететом.

Да, јесте! Најтежи „посао“ на свету јесте родитељ. Посебно родитељ, када дете има неки проблем, који није могуће превазићи тек тако, јер није до родитеља, а није ни до детета. Најбитније је прихватити стање такво какво јесте и усредсредити се на оно шта дете може, а не на оно што не може и упоређивати са другом децом. Дете са аутизмом део је породице и друштва. Породица и пријатељи пре ће бити део мреже подршке ако разумеју потребе породице и потребе детета. Дајте све од себе да породица и пријатељи буду информисани у вези са напредовањем вашег детета. Лако је постати преплављен сопственим емоцијама и бригама у вези са оним што будућност може донети. Болне емоције су природне. Уколико прихватите своје реакције и постанете свесни својих осећања, бићете у стању да наставите даље и да почнете да заступате своје дете. Емоције су моћне. Уколико поричете или игноришете своја осећања, она ће најчешће избијати на површину на начине који нису пријатни. Више о овоме можете прочитати у „Водичу за родитеље деце са аутизмом“: http://autizam.org.rs/wp-content/uploads/2017/09/11-vodic-za-roditelje.pdf

 

Одговор на питање/констатацију у вези са доласком новог члана у породицу и реакције старије деце.

 Долазак новог члана у породицу представља изазов и узбуђење за све! Неизмерну срећу, али и страхове који се јављају као природни одговор на нове обавезе према малом, беспомоћном бићу. Наравно и према старијем детету! Зависи и колика је разлика у годинама између деце, али ривалство ће увек бити присутно, само ће се испољавати у складу са узрастом. Стрија деца природно осећају љубомору према новом члану породице, али то не значи да она не воле бебу. Они мисле да је беба сада „узела“ маму и тату и да они више не обраћају пажњу на њих. То, наравно, није тачно, али из угла детета може изгледати као да беба краде сву пажњу родитеља само за себе и да оно више није тако битно. У првим данима, а и касније, је важно да старијем детету ставите до знања како сте много срећни јер имате баш њега за старијег сина. Да му кажете како је беба срећна јер има тако доброг брата! Трудите се да старији брат буде укључен у све обавезе око бебе: када треба да се беба пресвуче замолите га да вам дода памперс, захвалите му се и кажите да вам много значи што помаже и да никако не бисте могли без његове помоћи да пресвучете бебу... Уз такве, мале помоћи, старијем детету шаљете поруку да је важно и изграђујете његово самопоуздање, што је основа за прихватање свега што се дешава и спречавање могућности да се осећа одбаченим.

 

Одговор на питање/констатацију у вези са одвикавањем од пелена.

Како бисте што квалитетније и безболније навикли дете на употребу тоалета на првом месту је да се ви, родитељи и сви укућани, наоружате стрпљењем. Припрема је исто тако важна као и  ваше реакције када се крене са одвикавањем. И пре него што дође тај тренутак скидања пелене и облачења доњег рубља треба причати о томе, дете треба да учествује у одабиру доњег рубља, које ће обући прве, које следеће, да се договори дан када ће први пут обући доње рубље и одбројавати сваког дана (нека то буде пар дана). Показати детету где се налази ноша (у купатилу и само у купатилу, да се не носи свуда по кући). То је добро зато што дете на тај начин (што му не доносите ношу него оно само долази до ње) учи да одложи задовољење потребе и учи да задржи (да се стрпи док се не створе услови да мокри). Реците детету да ће се десити да се умокри и да то није ништа страшно. Наравно, то, да није ништа страшно, мора да види у вама, у вашим реакцијама када се деси да се умокри. Будите доследни и наравно наградите дете када прође неко одређено време. Када  неколико дана буде суво поклоните му нешто што много воли.

 

Одговор на питање/констатацију у вези са јављањем и испољавањем одређених емоцијама према деци (стид, бес)

Сигуро сте се заклињали да нећете понављати поступке ваших родитеља према сопственој деци, посебно не оне које су вам сметале када сте били дете. Па ипак, некако се деси да их препознате у себи. Сигурна сам и да у деци видите сопствено понашање! Добро је уколико видите понашање које је пожељно и које у вама рађа понос! А шта је са поступцима које дете испољи и које нису баш за понос? То је аларм да треба да се мења начин сопственог реаговања у одређеним ситуацијама. Тако ће и дете, видевши вас, имитирати вас у идентичним ситуацијама.

Неко је једном рекао да само деца виде родитеље тако разнежене и тако љуте. Да нико не успева да пробуди најдубље емоције, највећу радост и највећи бес, па чак и беспомоћност као што то деца могу да изазову. За исказивање радости и љубави нема проблема, али оно што може да забрине јесу управо показивање беса и љутње према деци. Драги родитељи, није страшно показати деци сопствене слабости, љутњу и бес, па чак и да се повиси тон „да се све тресе“. То не треба да брине. Оно што јесте забрњивајуће јесте уколико је то једини начин комуницирања са децом. Када се деси да изгубите стрпљење са децом обавезно разговарајте о томе. Када прође викање и када се смире сви (и често се јави и осећај кривице што нисте били јачи), терба поразговарати са децом и рећи да нико не воли да виче и да је боље да се договрара, али понекада се деси, када не чују и не желе да послушају, родитљи вичу и показују колико су љути. Обећајте сви да ћете се трудити да следећег пута да буде другачије, без толике вике и љутње.

 

Одговор на питања/констатацију у вези са односом са блиским особама

Пар питања се тичу односа према ближњима. Лако је да се договоримо и кажемо да се не слажемо у нечему када између саговорника има поштовања и разумевања. Али шта да радимо када се са неком особом једноставно не разумемо и имамо супротне погледе на свет. Јесте тешко, али није неизводљиво. Ако и поред уложеног труда да се разумете не успевате да пронађете решење, усмерите енергију. Уместо на мењање оне друге стране усмерите енергију на себе, да прихватите оно што вам је тешко и да једноставно не допуштате да вас погађа нешто на шта ви, ни на који начин, не можете да утичете. Ако је до вас, уколико можете нешто да урадите, нема потребе за секирацијом, уколико не можете зашто се нервирати? Ако нешто није до вас, чему брига?

 

Одговор на питање/констатацију у вези са страховима.

Страх се не побеђује, са страховима се суочава. Суочавање са страхом подразумева следеће: промену става према страху, долажење до сазнања чега се заиста бојимо , прихватање да се страх испољи у целости  и усвајање стратегија за суочавање са страхом. То значи учење шта све треба предузети и учинити док се суочавамо са страхом. Можемо корисити неке од техника дисања које уводе у релаксацију, можемо током излагања оспоравати идеје којима стварамо страх и заменити их идејама које су реалистичније и којима се охрабрујемо. Више о суочавању са страховима прочитајте у тексту на следећем линку: https://www.vaspsiholog.com/2011/05/suocavanje-sa-strahom/

 

РЕЧ СТРУЧНОГ САРАДНИКА

 

''Драги родитељи,

Хвала вам на указаном поверењу и честитам, урадили сте нешто за себе! Увидети да имамо проблем је пола решења, друга половина је спремност да разговарамо о томе! Многи проблеми остају неразрешени само зато што се ћути о њима или се не препознају као нешто што угрожава. Обративши се психологу урадили сте нешто за себе и своју породицу.

Ипак, моја очекивања, можда и превише оптимистична, су била да ће бити постављено већи број питања. То само потврђује мисао да је одлазак психологу или терапеуту још увек табу тема. Иако је анонимност потпуно загарантована постоји отпор, људи, чак сами себе, етикетирају као „болесне“ уколико потраже помоћ. Као што није срамота ићи лекару опште праксе када се разболимо, или специјалисти када постоји потреба, тако и обраћање психологу или психотерапеуту није срамота! Већ одговорност према себи.

Похвалила бих родитеља који је написао да проблеме решава разговором и позвала све да што више разговарамо. Да разговарамо једни са другима, са разумевањем, уважавањем и поштовањем''.

 

 

Милица Ђорђевић

Стручни сарадник психолог ПУ „Полетарац“

 

 

 

 

 

Општина Сврљиг и Предшколска установа ''Полетарац'' Сврљиг позивају све заинтересоване грађане, као и стручну јавност да се упознају са текстом Нацрта Стратегије развоја предшколског васпитањаа и образовања општине Сврљиг за период 2020-2025.год. и да дају своје коментаре, сугестије и предлоге.

 

Имајући у виду тренутну епидемиолошку ситуацију на територији општине Сврљиг и Републике Србије, јавна расправа ће бити одржана путем онлине средстава комуникације односно апликације ВИБЕР (број +381642745864) дана 03.09.2020.год. у периоду од 10 до 14 часова.

 

 

Предлози, сугестије, иницијативе и коментари достављају се Предшколској установи ''Полетарац'' путем електронске поште на e-mail адресу: poletaracsvrljig@gmail.com.

 

Нацрта Стратегије развоја предшколског васпитањаа и образовања општине Сврљиг

Грађани  општине Сврљиг од сада на потпуно електронски и бесплатан начин могу да пријаве децу за упис у предшколску установу/ предшколске установе.

Услуга еВртић представља електронску пријаву деце за упис у предшколске установе. Родитељ више не мора да одлази на разне шалтере приликом пријаве детета у предшколску установу, већ пријаву може да обави електронски на Порталу еУправа.

Од ове године услуга ће бити омогућена  у 140 градова и општина као лакши, бржи, потпуно електронски и бесплатан начин пријаве дете у предшколску установе.

Електронско подношење пријаве се врши једноставним попуњавањем online обрасца, а прилагање извода из матичне књиге рођених, пребивалишта и уверења о запослењу није потребно, јер се аутоматски прибављају. У овом тренутку је у току имплементација ове услуге у свим градовима и општинама у Србији.

Конкурс за пријем деце почиње 1. априла и трајаће до 15 маја, и увом периоду ће услуга еВртић биће сдоступна свим нашим суграђанима.

Посета амбасадора Републике Словеније општини Сврљиг и Предшколској установи "Полетарац".