Сврљиг, као центар општине са 38 сеоских насеља, смештен је у једној од најмаркантнијих котлина у карпатско - балканском луку која спада у најпространије у Србији, са површином од 497 квадратних километара. Општина Сврљиг је смештена између планинског венца Сврљишких планина, огранка Пајешког камена, Тресибабе и Калафата, а пресеца је Сврљишки Тимок, река која и сам град Сврљиг дели на два дела. Припада Нишавском региону и има одличан географски и саобраћајни положај.

Овакав изузетан географски положај и природни потенцијали условили су, у другој половини 20. века, убрзан развој скоро свих привредних грана, а посебно индустрије. У том периоду, који се с правом може назвати период индустријског процвата Сврљига, овај град са нешто мање од 6.000 житеља, био је познат и по томе што је имао већи број радника од броја становника. Машинска индустрија ''МИН Сврљиг'', Индустрија коже и вуне ''Крзно'', Фабрика четака ''Победа'', Фабрика намештаја ''Прогрес'', Погон за прераду лековитог биља ''Крка'', Погон за производњу звучника ЕИ ''Акустика'', Индустрија текстилне конфекције ''Сврљиг'', Текстилни комбинат ''Маја'', задруге и трговинске фирме запошљавале су изузетно велики број радника.

Индустријализација Сврљига довела је и до миграције становништва из сеоских насеља у град у потрази за сигурнијим и боље плаћеним послом. Често је више чланова једне породице било у радном односу, па се појавио и проблем чувања деце, што доводи до потребе институционалног збрињавања предшколске деце, односно отварања вртића.

Корени организованог рада са децом предшколског узраста на територији Општине Сврљиг сежу у 1968. годину, када је 1. септембра при ОШ ''Добрила Стамболић'' почела са радом васпитна група предшколске деце са тридесеторо полазника.

Деца су у васпитној групи боравила пола дана, а са њима је радила квалификована васпитачица Зора Јовановић.

Осам година касније, због све већег захтева родитеља да упишу своју децу у предшколску васпитну групу, почетком 1976/77. школске године формира се још једна васпитна група при школи.

Од тада се окупља шездесетак полазника годишње, а са њима раде две васпитачице - Зора Јовановић и Милинка Јовановић.

Овакав предшколски васпитни рад који се одвијао у саставу Основне школе трајао је до 31. августа1980. године, када је, због потребе да се образовни рад са децом предшколског узраста подигне на виши ниво, потребе за увођењем јаслених група и све већег броја пријављене деце, у Сврљигу почела са радом посебна предшколска установа, Дечји вртић ''13. Октобар'', коме се ове групе припајају.

Иницијативу за изградњу дечјег вртића дала је Скупштина општине Сврљиг, што се види из Решења СО Сврљиг бр. 325 од 21.09.1978. године. Тадашњи СИЗ дечје заштите, поступајући по овој иницијативи, формирао је дечји вртић који је добио назив ''13. Октобар'' у знак сећања на дан када је ослобођен Сврљиг 1944. године од фашистичког окупатора.

Вртић је почео са радом 01. новембра 1978. године у новоизграђеном објекту. Градња објекта је коштала 6.880.920 тадашњих динара, а за опрему су утрошена средства у износу од 1.410.130 динара. Средства за изградњу објекта обезбедиле су општинска и републичка Заједница дечје заштите.

Дечји вртић је пројектован и изграђен као комбинована дечја установа са укупно расположивим простором од 975м2који се састоји од радних соба, фискултурне сале, кухиње трпезарије, котларнице, вешарнице, канцеларија, гардеробе, остава, холова и осталих пратећих просторија.

Опремљеност вртића аудио - визуелним и дидактичким средствима, материјалом и прибором за рад, као и литературом била је у складу са тада важећим Правилником о нормативима простора, опреме и средстава за васпитно - образовни рад у дечјим вртићима, па су створени услови за квалитетан васпитно - образовни рад и функционисање установе у складу са важећим законским и подзаконским актима.

Скупштина општине Сврљиг је за првог директора Установе именовала Гордану Ђорић, дипломираног педагога, а прва васпитна група целодневног боравка, са укупно 29 полазника, почела је са радом 21. новембра1978. године. Групу су похађала деца рођена ’74. и ’75. године, а рад са децом организовале су васпитачице Сладунка Алексић и Миленија Алексић. 11. децембра исте године почеле су са радом још две васпитне групе – старија васпитна група коју су водиле васпитачице Гмитра Цветковић и Надица Миладиновић и мешовита јаслена група у и састоји се од 6 радних соба, фискултурне сале, кухиње којој су са децом узраста до 3 године радиле медицинске сестре Никосава Ђорђевић и Славица Петковић.

Финансирање вртића у првим годинама рада одвијало се преко СИЗ-а дечје заштите, а новац је коришћен за набавку средстава за рад и за личне дохотке запослених. Трошкове исхране деце сносили су родитељи. Деца у целодневном боравку су добијала по три оброка дневно: доручак, ручак и ужину, а оброци су припремани у сопстевној кухињи.

У првој години рада предшколским васпитањем било је обухваћено осамдесетак детета у три васпитне групе. Већ у наредној години број група је повећан на четири, а у установи је боравило око 100 деце.

Ваља истаћи да је у првим годинама рада, тачније 1980. године, осим у објекту установе, васпитно - образовни рад у забавишним групама организован и на сеоском подручју при Основној школи ''Добрила Стамболић'' – у селима Извор и Бурдимо, са укупно 27 полазника.

Са падом комунизма и променом идеологије у земљи, 1993. год. вртић мења назив у Установа за децу предшколског узраста ''Полетарац''.

Обухват деце је током 35 година рада у многоме зависио од потреба и интересовања родитеља и у просеку сваке године у установу је било уписано 130-160 детета а рад је органозован у 4 до 6 васпитних група.

Предшколска установа ''Полетарац'' је данас нарасла од 13 радника, колико их је упошљено 1978. године, на 26. Број уписане деце, законска регулатива као и потребе за сталним унапређивањем васпитно образовног рада утицали су да данас у установи ради: 10 васпитача са вишом или високом стручном спремом, 3 медицинске сестре - васпитача, 1 медицинска сестра која реализује рад на превентивној здравственој заштити деце, 1 психолог, директор, 2 административна радника, 2 радника у кухињи, 1 на одржавању, 1 у набавци и 4 хигијеничара.

Данас се рад, у зависносати од броја деце реализује у 8 до 9 васпитних група целодневног и полудневног боравка у самом објекту и групама на сеоском подручју, у просторијама сеоских школа. Укупно је у 2013/2014. радној години у Установу уписано 197 детета.

У току тридесетпетогодишњег рада установу је водило неколико директора: Милија Николић, као први в.д. директора Установе, Гордана Ђорић, педагог, у периоду од 1978. до 1984. Мирослав Митровић, наставник математике, у периоду од 1984. до 2001. године, Милинка Јовановић, васпитач - учитељ и професор историје, у периоду од 2001. до 2005. године, Миленија Лилић, васпитач, од 2005. до 2009. године и Дејан Милетић, струковни васпитач, од 2009. године, до данас.

Планирање и реализација васпитно - образовног рада у првим годинама рада установе обављана је по Основама програма васпитно - образовне делатности дечјег вртића и васпитне групе предшколске деце при основној школи. Годишњи програми васпитно образовног рада утврђивани су на почетку радне године, а васпитачи су сваког месеца радили своје оперативне месечне планове по васпитно - образовним областима. У плановима су осим садржаја и задатака често навођени облици, методе и средства рада.

Током година васпитно образовни рад је прилагођаван променама које су се дешавале у систему васпитања и образовања Републике Србије. Осамдесетих година прошлог века прешло се на тематско планирање на бази Основа програма васпитно образовног рада са децом узраста од 3 до 7 година и Основа програма васпитно образовног рада са децом узраста до 3 године.

Септембра месеца 1997. године је почела примена нових Основа програма предшколског васпитања и образовања, а годишње планирање је вршено етапно по аспектима развоја. Протеклих година васпитно - образовни кадар је континуирано радио на свом стручном усавршавању. У установи су од почетка рада до данас примењивани различити облици стручног усавршавања - преко стручног већа, актива васпитача, директора и стручних сарадника предшколских установа, путем саветовања, семинара, сусрета радника предшколских установа...

Остаће забележено да је једно од првих предавања, 1979. год. реализовала васпитачица Милинка Јовановић, на тему ''Планирање васпитно - образовног рада''. Исте године Дечји вртић ''13. октобар'' био је домаћин Здруженог актива васпитача нишког региона. Васпитач Миладиновић Надица је обрадила тему ''Анализа приручника за рад на развоју говора деце предшколског узраста'', а Гордана Ђорић, директорка вртића, је обрадила тему ''Функција сликовнице, дечјих листова и сличних материјала у реализацији задатака Основа програма васпитно - образовне делатности''.

Данас, садржаји стручног усавршавања произилазе из законских основа и програмских задатака васпитно - образовног рада, а протеклих неколико година установа је била и организатор више семинара. Неки од њих су: ''Помозимо природи – рециклирајмо'', ''Креативна будућност кроз креативно дете'', ''Иновативни приступ у сарадњи родитеља и васпитача'', ''НТЦ систем учења''...

Нега, исхрана и превентивно здравствена заштита деце, од оснивања па до данас, су важни аспекти рада установе. У првој години рада вртића негу и превентивну здравствену заштиту деце планирале су и реализовале медицинске сестре полазећи од потреба деце, пратећи нормативна акта која су регулисала овај вид делатности. Већ у наредној години успостављена је сарадња са Домом здравља у Сврљигу, тако да је на првом општем родитељском састанку доктор Слободан Милановић, педијатар, одржао предавање о здравственој заштити деце. Ова сарадња са Домом здравља настављена је и до данас и у многим аспектима продубљивана. Она данас има за циљ обезбеђење оптималних услова за нормалан физички, интелектуални, емоционални и социјални развој деце до поласка у школу.

Сарадња са породицом има битно место у функционисању установе. Она се одвијала путем индивидуалних контаката са родитељима, родитељских састанака на нивоу група и на нивоу установе, кућних посета. Још од радне 1983/1984. године уведене су неке новине, као што је приказивање усмерених активности родитељима са циљем да се они упознају са начином учења деце у вртићу, а од наредне, 85/86. год. уведен је нови облик сарадње са родитељима – предавања за родитеље.

Сарадња са породицом је данас осмишљена тако да васпитање и образовање деце у Установи више него до сада буде отворено за родитеље, њихове утицаје, потребе и непосредно учешће, што је истовремено једно од основних полазишта Основа програма. Отуда се као један од сталних задатака дефинише изграђивање квалитетног односа васпитач - родитељ кроз спремност за сарадњу, поверење, међусобно уважавање и разумевање, што треба да резултира квалитетним партнерским односом васпитач - родитељ. Сарадња са породицом је усмерена на јачање родитељске компетенције и има социо - едукативни, а повремено и терапијски карактер.

Током радне 2012/2013. год. уз помоћ родитеља, приватних предузетника и сврљишке цркве Св. цар Константин и царица Јелена, покренут је програм ''Библиотека за родитеље'' са циљем омогућавања родитељима деце која похађању установу приступ стручној литератури која се бави проблемима васпитања и образовања деце предшколског узраста, као и са циљем јачања васпитне функције породице.

Током година рада вртића многи писци, песници, дрмаски уметници и друге познате личности посетиле су Установу. Још далеке 1979. године прослављени српски песник, уредник листа за децу ''Невен'', Мирослав - Мика Антић, био је гост Установе, дружио се са децом, говорио стихове својих песама и поклонио вртићу две књиге: ''Плави чуперак'' и ''Гарави сокак''.

Исте године деца из вртића имала су прилику да гледају и представу позориштанца ''Пуж'', Бранка Милићевића - ''Коцкице''.

3. јула 2002. год. Установу је посетио и Њ.К.В. принц Александар Карађорђевић.

Годинама уназад установа је обављала културну и јавну делатност, сарађивала са друштвеном средином реализујући представе за децу, приредбе за родитеље, обележавајући 8. март, Нову годину, Дан установе, Ускрс, Дечју недељу, Вукову недељу, Божић, дан Св. Саве, сарађујући притом са свим друштвеним чиниоцима – локалном самоуправном, локалним установама и институцијама и приватним предузетницима, који су често финансијски и материјално помагали ове активности и саму установу.

Бројач посета

Данас16
Јуче62
Ове недеље128
Овог месеца719
Укупно800808